tile i kusta

rece mudro drug anonimni:

Druze Tito, ti se nama vrati, to te mole Srbi i Hrvati, ti si krao, al’ i nama dao, ovi kradu, al’ nama ne dadu…

ah, dragi tile, ne volim bas toliko ni te vile, ni “galeba”, ni te bijele rukavice, ni kukavicko odustajanje od podrzavanja grckih partizana, i jasno je da nisi mogao vjecno zivjeti, ali jesi nesto znacio, i jesi bio neko i nesto pored ovih sad

ozbiljnije: dok se divim filmu andergraund od kuste i smatram ga prvorednim izrazom nase kolektivne patnje, ukljucujuci bosance, ne vjerujem mu otkako daje izjave da smatra drazu i tita ravnopravnima u borbi protiv okupatora. rekao je jednom da smatra tita najvecim zlocincem na prostoru jugoslavije. sve da je to bilo iz inata, jer ga je nacionalisticki moron intervjuisao, kakva je to lijeva politika, brate?

sa prelaskom na pravoslavlje, i sa izborom kraljevskog imena, ma kako skromno zvucalo (ne-imanja), kusta je takodje dokazao da ne razumije istorijske procese u osmanskom carstvu, i nacine na koje su ljudi bili sposobni spojiti razne tradicije, pogotovo u misticizmu sufija. moguce je bilo zadrzati i islam i pravoslavlje i katolicanstvo i jevrejstvo u svakodnevnom zivotu, i nasi predji su to mogli u okrutnom feudalizmu, a mi ne mozemo u postenoj i finoj “demokratiji”…ko je sad pametniji?

obama tamo il’ ovamo, nije bas sjajno stanje ni u carstvu SAD-a.

Advertisements

groblja

posjetiti egipat je uvijek dozivljaj. u srcu mi je ostalo mnogo mjesta, medju njima posebno zlokobno nazvana madinat al-maut (grad smrti), koje je ustvari groblje mamluka, srednjeazijskih robova (u sustini jedne vrste placenika) koji su vladali egiptom u toku kasnog srednjeg vijeka. kralj je mogao postati samo onaj koji je i sam “nabavljen” kao rob iliti placenik. u to doba egipat je bio izuzetno bogata zemlja zahvaljujuci svojim kljucnim polozajem izmedju “crne” afrike, indije, i venecije, tako da su grobovi tih vladara velelepni.

danas u tom monumentalnom groblju zive citava sela ljudi. najupecatljivije je da imaju prodavnice, cak i prodavnicu cipela u kojoj se moze platiti sa kreditnom karticom, ili bar tako kaze naljepnica na ulazu. kao i drugdje u egiptu, ljudi su nevjerovatno srdacni i radoznali.

medjutim, nisam ni znala da to nije jedinstven fenomen. ove egipatske novine kazu da je broj onih koji zive u raznoraznim srednjovjekovnim grobljima cak 2 miliona. pored sve slikovitosti tih sela, pored cinjenice da postoje siromasna naselja gdje je situacija jos gora, ovo je zalosno.

ali zasto da se cudimo ili zgrazamo? i mi svi zivimo od toga sto je uspjela nakupiti prethodna generacija nasih oceva i djedova, i amerika i evropska zajednica se trude da opljackaju i strate sva ta bogatstva. 1968 nije bilo nezaposlenosti , a ipak se desila najveca kolektivna pobuna dvadesetog vijeka. sta se sad desava? zar je stanje svijeta bolje?

zene i feminizam, nase i tudje, u dobu trulog kapitalizma

Ako ste procitali moj komentar o Sarlot Ros i njenoj knjizi, “Vlazne oblasti” znacete da je u Njemackoj trenutno aktuelna diskusija o feminizmu. Sta znaci biti zensko, sta znaci uspjeh, i kakva je idealna seksualnost? Mnoga od tih pitanja jesu bitna, ali mnoga medju njima su vjestacka i vazna su samo za zene u zapadnoj Evropi i sjevernoj Americi, ignorisuci zene iz nize klase i one koje pripadaju razlicitim kulturama.

Na primjer, vecina feministkinja nije u stanju razumijeti moc koju zene imaju u tradicionalnim porodicama u Egiptu ili Iranu, gdje zene kontrolisu privatnu sferu, pogotovo sto se tice sklapanja brakova. Takodje, nase zene na Balkanu su obicno vidljive samo kao zrtve silovanja, ali se u tome ne vidi njihova snaga prezivljavanja u toku rata i nacin na koji su odrzavale porodice na okupu.

Zbog svega toga diskusije o feminizmu cesto se cine beskorisnim nasim ljudima, jer su previse dotjerane, nasminkane, sa laznim kategorijama koje ne vaze za nas. Na primjer, moja profesorica, kao dobra Francuskinja solidno srednje klase, je cesto govorila da svaka zena treba da ima svoju vlastitu sobu da se u njoj bavi umjetnoscu ili sportom. Eh, probajte to ostvariti u jednosobnom stanu sa bakom, dvoje djece i roditeljima, gdje su svi traumatizirani siromastvom, ratovima i raznoraznim ekonomskim i politickim pritiscima.

Osim toga, seksualnost siromasnih zena je drugacija nego seksualnost bogatih, jer su izlozenije nasilju nego bogate zene, i moraju neuporedivo cesce se upustati u kompromise da bi prezivjele. Kako da djevojka iz siromasne porodice koja nema auto kaze ne bogatom tipu kojeg sretne u disku koji joj je spreman platiti pice, i kako da se vrati sama kuci ako nema novca za taksi, ili ako ne postoji javni saobracaj, kao u americi? Sloboda zene i sloboda njene seksualnosti je usko vezana za ekonomske uslove, i siromasne zene se cesto moraju nuditi, ili moraju progutati mnoga ponizenja, samo da bi se odrzale u zivotu.

Nista od tog se ne spominje u debatama o klintonovici, madoni i njima slicnima, cak naprotiv: po njihovoj logici, uspjeh poslovne zene se sastoji u tome da kontrolise i kaznjava one koji su ispod nje u hijerarhiji. Da budem iskrena: ‘bem ti takvu jednakost i takav feminizam, ma kako fino i ezotericno bio formulisan (u tome su majstorice j. kristeva i s. fajerston, ukljucujuci nazalost i nase feministkinje koje piju sa izvora francusko-americkog postmodernizma).

Ovdje izuzetno inteligentan komentar o konferenciji o feminizmu u modernim kapitalistickim uslovima, gdje sve mora biti koncentrisano na profit:

“Da li je moguce, da kao sto je to slucaj u mnogim drugim drustvenim diskusijama, vec dugo se ne radi vise o debatama teorijskog razumijevanja [feminizma] i njegovog prakticnog primjenjivanja, nego se svadja o tome ko u buducnosti treba i smije da organizuje ciljeve, pravce, podjele [sve manjih] resursa. znaci to je ustvari vjestacka debata sitnih predstavnika i imitatora, koja se organizuje koristeci gomilu materijala da bi se omogucilo [ali samo] za neke maksimalno komercijalno koristenje doprinosa ucesnika u debati.”

u originalu:

Könnte es sein, dass ebenso wie es in vielen gesellschaftlichen Streitfeldern längst nicht mehr um dieerkenntnistheoretische Debatte und ihre praktische Anwendung geht, vielmehr darüber gestritten wird, wer hier mehrheitlich zukünftig Ziel, Richtung und Ressourcenverteilung zum Thema organisieren soll und darf: also eine epigonale Debatte, die mit höchstem Materialaufwand organisiert wird, um einigen maximale kommerzielle Nutzung aus den Beiträgen zu ermöglichen.

takodje:

“Medju takozvanim post-feministkinjama je odrasla generacija, kojima se vise ne prebacuje “mrlja” tog sto su zene, ali koje su upravo zato odgojene slicno kako su se prije samo odgajali mladi muskarci u takozvanim boljestojecim krugovima, naime, one su bezobzirni dobitnici. Sa posljedicom, da pol vise ne moze nas ujediniti u radosti ili u patnji. Jasno je da su profesionalne zene sa karijerama, takozvane alfa-djevojke, optuzene zato sto vise ne osjecaju solidarnost [sa ostatkom drustva], i da budemo posteni, moramo reci: taj manjak solidarnosti je jednako tezak za muskarce kao i za zene.”

na njemackom:

In den Postfeministinnen ist offenbar eine Generation herangewachsen, denen man den „Makel“ ihrer Weiblichkeit vergeben, die man aber gerade deswegen ganz ähnlich erzogen hat, wie einst nur Jungen erzogen wurden in den sogenannten Besseren Kreisen: zum rücksichtslosen Gewinner nämlich. Mit der Konsequenz, dass nun das Geschlecht keineswegs mehr eint in Leid oder Freud. Es ist ganz offensichtlich mangelnde Solidarität, die den Alphamädchen vorgeworfen wird. Und gerechterweise muss man sagen: Diese mangelnde Solidarität trifft Männer genau so hart, wie sie Frauen trifft.

ruznoca i bogatstvo

vaznijih stvari ima u svijetu, ali kad se sjetim zaludjenih godina kad smo gledali dinastiju i video klipove i u tome vidjeli obecanje boljeg svijeta, znam da sam u pravu kad napisem ovakav post.

ovo je kako madona stvarno izgleda: sasvim normalno, umorno lice zene od pedeset godina koja previse cesto farba kosu. ustvari je cudo da sva ta raja ne izgleda daleko bolje koliko novca trose na sebe, i to je najbolji dokaz da kreme, operacije i sve to ne pomaze. jedite zdravu hranu, krecite se koliko mozete, ne dajte se depresiji, rugajte se zlim i bogatim, svejedno kako oni izgledali, i bice bolje.

podsjeca me na rijeci grupe “zarobljenici” , ili los prisioneros, iz pinoceovog cilea: zasto, zasto bogati imaju pravo da se tako dobro provedu, ako su jednake budale kao i sirotinja?

recept za uspjesnu tranziciju

“Ko god hoce da postane svjetski majstor u izvozu proizvoda mora srozati plate i zakonom stvoriti siromastvo […] i vojnim sredstvima podrzavati zedj za ekspanzijom (po naski, manje delikatno: nasilno prosirenje).”

de te fabula narratur…

“Izbjeglica je čo’ek koga svi izbjegavaju”

ustvari ovdje ni ne treba komentar, ali ne mogu da odolim pitanju: pa kojeg vraga bosanska vlada prima toliko love? mogla bih se opkladiti da su kao i nigerijanci dobili od njemacke vlade po 300-500 dolara za svaku “vracenu” izbjeglicu. fuj!

Pitamo dalje: „Kako se ovdje živi? – Puno miša, puno nečisti, svašta“, odgovara on. „Od čega živite? – Imam pomoć. 49 maraka imamo pomoć ja i sin, koji isto ne vidi kao ja.“ Starac Žarko u daljem razgovoru kaže da se jedva od toga može živjeti i dodaje: „Podijeli to na 30 dana i dobićeš marku i po dnevno a vekna hljeba je 1,2 marke.“

Kaže u Bosanskoj Krupi je imao dvije kuće i pet štala. Sve mu je izgorjelo. Prije pet godina je posjetio svoju rodnu grudu: „Drveće izraslo iz ruševina, sve je spaljeno. Vratio bih se i na zgarište samo da vidim. Za mene je glup čovjek koji se ne vraća na svoje a vidi i sposoban je, kaže ovaj slijepac. O budućnosti i ne razmišlja, jer je primoran živjeti od danas do sutra.”

pomozi bogatima, udri na sirotinju

pa kako da se africke zemlje razviju ako amerika i evropa salju ekonomsku pomoc pod ovim uslovima — ameri naprimjer zahtijevaju da se 70 posto njihove pomoci mora potrositi na americke proizvode, sto je mozebit’ razlog zasto ima tako “bijesnih” kuca i auta sirom afrike, i sto salju djecu u ameriku na skolovanje, jer je i harvard americki proizvod, i to je fakat vaznije nego lokalna infrastruktura i prehrana stanovnistva.

i onda, naravno, sto je vise ratova i sirotinje, to je zapadu veci dokaz da je balkan…pardon, afrika, nazadna i primitivna.

neizbjezan zakljucak: guzonje su stvarno svugdje iste…