Jesenjin

Mogao bi covjek jos neke izabrati, ali ovih se rado sjecam iz djetinjstva…Prva kao da je narodna…

Necu ih prevesti jer se sjecam da je postojao kod nas jedan prevodilac koji je gotovo cijeli zivot posvetio Jesenjinu, i bilo koji prevod koji bih ovdje zabrljala se ne bi mogao porediti sa njegovim.

Хороша была Танюша, краше не было в селе,
Красной рюшкою по белу сарафан на подоле.
У оврага за плетнями ходит Таня ввечеру.
Месяц в облачном тумане водит с тучами игру.

Вышел парень, поклонился кучерявой головой:
"Ты прощай ли, моя радость, я женюся на другой"
Побледнела, словно саван, схолодела, как роса.
Душегубкою-змеею развилась ее коса.

"Ой ты, парень синеглазый, не в обиду я скажу,
Я пришла тебе сказаться: за другого выхожу".
Не заутренние звоны, а венчальный переклик,
Скачет свадьба на телегах, верховые прячут лик.

Не кукушки загрустили - плачет Танина родня,
На виске у Тани рана от лихого кистеня.
Алым венчиком кровинки запеклися на челе,-
Хороша была Танюша, краше не было в селе.

1911

Perzijski motivi:  Шаганэ ты моя, Шаганэ!
Потому, что я с севера, что ли,
Я готов рассказать тебе поле,
Про волнистую рожь при луне.
Шаганэ ты моя, Шаганэ.

Потому, что я с севера, что ли,
Что луна там огромней в сто раз,
Как бы ни был красив Шираз,
Он не лучше рязанских раздолий.
Потому, что я с севера, что ли.

Я готов рассказать тебе поле,
Эти волосы взял я у ржи,
Если хочешь, на палец вяжи -
Я нисколько не чувствую боли.
Я готов рассказать тебе поле.

Про волнистую рожь при луне
По кудрям ты моим догадайся.
Дорогая, шути, улыбайся,
Не буди только память во мне
Про волнистую рожь при луне.

Шаганэ ты моя, Шаганэ!
Там, на севере, девушка тоже,
На тебя она страшно похожа,
Может, думает обо мне...
Шаганэ ты моя, Шаганэ.

1924

Никогда я не был на Босфоре,
Ты меня не спрашивай о нем.
Я в твоих глазах увидел море,
Полыхающее голубым огнем.

Не ходил в Багдад я с караваном,
Не возил я шелк туда и хну.
Наклонись своим красивым станом,
На коленях дай мне отдохнуть.

Или снова, сколько ни проси я,
Для тебя навеки дела нет,
Что в далеком имени - Россия -
Я известный, признанный поэт.

У меня в душе звенит тальянка,
При луне собачий слышу лай.
Разве ты не хочешь, персиянка,
Увидать далекий синий край?

Я сюда приехал не от скуки -
Ты меня, незримая, звала.
И меня твои лебяжьи руки
Обвивали, словно два крыла.

Я давно ищу в судьбе покоя,
И хоть прошлой жизни не кляну,
Расскажи мне что-нибудь такое
Про твою веселую страну.

Заглуши в душе тоску тальянки,
Напои дыханьем свежих чар,
Чтобы я о дальней северянке
Не вздыхал, не думал, не скучал.

И хотя я не был на Босфоре -
Я тебе придумаю о нем.
Все равно - глаза твои, как море,
Голубым колышутся огнем.

1924

i ona najtuznija, o kucki

ПЕСНЬ О СОБАКЕ

Утром в ржаном закуте,
Где златятся рогожи в ряд,
Семерых ощенила сука,
Рыжих семерых щенят.

До вечера она их ласкала,
Причесывая языком,
И струился снежок подталый
Под теплым ее животом.

А вечером, когда куры
Обсиживают шесток,
Вышел хозяин хмурый,
Семерых всех поклал в мешок.

По сугробам она бежала,
Поспевая за ним бежать...
И так долго, долго дрожала
Воды незамерзшей гладь.

А когда чуть плелась обратно,
Слизывая пот с боков,
Показался ей месяц над хатой
Одним из ее щенков.

В синюю высь звонко
Глядела она, скуля,
А месяц скользил тонкий
И скрылся за холм в полях.

И глухо, как от подачки,
Когда бросят ей камень в смех,
Покатились глаза собачьи
Золотыми звездами в снег.

1915

Jos Jesenjina

Kad sam bila djevojcica, najvise sam se divila Arapima, Rusima i Francuzima…Bilo je to moguce…

Advertisements

reperi koje vrijedi podrzavati

Afro-Hesse, odrastao u Njemackoj kao dijete roditelja Alziraca, zbog zestoke njemacke politike prema izbjeglicama, sad je ilegalac, i momak je 100%. Ovdje o njemu, a ovdje su njegovi albumi.

Takodje na ljevici, Holger Burner, momak na svom mjestu, pjeva o istoriji i o nama strancima.

Onda HZA, mogao je malkice popraviti izrazaj, recimo gdje umjesto dje, ali je sve sam uradio i velikodusno stavio CD na internet, pored toga govoreci istinu….”tu gdje smo i zasluzili jer se nismo digli.”

Francuzi su posebno bitni ovdje — nije bas sasvim isti zanr, ali da spomenemo grupu Zebda.

iracani

ovaj film je vazan…

njemacke crkve tek sad licemjerno se zauzimaju za hriscane iz iraka (takozvane asirce), naravno, o muslimanima, jazidima i drugima ni rijeci. ali pogledajte ova lica, sasvim slicna nasima, sa istim strahovima. smatram ih “svojima” jer dijelimo istu sudbinu

izbjeglice iz irakaizbjeglice iz iraka

Ruska pjesma

Ponekad me nervira Ana Ahmatova, ali neke od njenih pjesama su divne. Za one koji ne znaju ruski, mala pomoc: gub se odnosi usne, glaz su oci, a mir je svijet. Tost, kao na engleskom, je nazdravljanje.

Последний тост

Я пью за разоренный дом,
За злую жизнь мою,
За одиночество вдвоем,
И за тебя я пью, –
За ложь меня предавших губ,
За мертвый холод глаз,
За то, что мир жесток и груб,
За то, что Бог не спас.

27 июня 1934

youtube

Radujem se svim srcem sto smo jugovici prisutni, i sto nas ima i sa dugackim jezicima!

Dosta smo cutali!

Dodacu linkove ovom postu uskoro. Za sad, sestrinski pozdrav!

iz zemlje ilirije

Naletjela sam prije nekoliko dana na verziju Mak Dizdarove “Hize.” Zanimljivo mi je kako se ta pjesma manipulise.

Kao prvo, hvale je politicari koji na velseban nacin ostaju na moci, dal’ u feudalizmu, dal’ u socijalizmu, dal’ u neoliberalizmu. Pod pogledima tih politicara i intelektualaca grade se kupovni centri i palace. Ocigledno da niko nije procitao redove o zlim parama i novim carevima (a, da, samo je alegorija….ma, zenska glavo, ne misli Mak to “zaprave”).

Kao drugo, na jednoj naogled vrlo finoj i reprezentativnoj stranici koja se trsi i prevodom na engleski nadjoh cudnu verziju Maka, u kojoj se poziva “na zakone zakonika” umjesto “ne samo na zakone zakonika.” Bitna mi je ta nijansa. Takodje, ima par ubacenih stihova, npr. jedan o klanju i zaklanju, koji meni zvuci kao da je pisan u devedesetim. Necu povezivati na tu stranicu, jer nisam polemicar. Ali to nam samo kaze da covjek mora biti oprezan sta i kako cita.

Na stranu Makovo razocarenje sa bivsom nam Jugom, koje ne dijelim na isti nacin, u toj se pjesmi vidi nesto drugo nego skriveno uzdizanje etnickog ponosa. Jeste, Maku su preci bili dizdari, i vjerovatno je i dosao na temu stare Bosne preko razmisljanja o svojim predjima. Ne moze se negirati taj element aristokratije (koji ja licno ni najmanje ne volim…).

Ali…

Tu je uzivljenost u srednjovjekovnu pobunu bijednih i tvrdoglavih, u zore koje nikad nisu svanule, i izuzetno je nas Mak rekreirao osjecanja i izraze te epohe. Sjetimo se, izdao je i akademsku knjigu srednjovjekovnih zapisa. Znaci, ko god se ozbiljno Makom bavi, mora pogledati i stvarne i izmisljene Katare i Bogumile, cak i ako se ispostavi da je Dzon Fajn (John V.A. Fine) u pravu. Razmislite o ideji Slova koje postaje covjek i bog (vidi se da nisam ljubitelj Deride).

Maku je bio vazan univerzalizam, ne samo kao prazna ideologija, nego kao i stvarnost. Izraz Bosnjani mora da je svjesno biran, jer ne postoji u danasnjem govornom jeziku, a aludira i na Bosance i na Bosnjake (uzgred budi receno, u osmanskom jeziku nema takve razlike). Koliko puta naglasava da je hiza za sve ljude odredjenog karaktera…Ova pjesma je za one koji su izgubili zivot zbog postojanosti, bunta i ravnodusnosti prema vrijednostima ovog prolaznog svijeta, i kao takva se moze odnositi i na Matiju Gupca, i na Oscara Romera, i na velikog mistika Mansura al-Haladza. منصور الحلاج

Sad, mene zanima ovaj detaljcic: da li je Mehmedalija znao za spansku poslovicu “llamar al pan, pan, y al vino, vino” ili ju je izmislio, ili ona postoji i kod nas kroz latinski?

Izvinjavam se za nedostatak haceka, i meni nedostaju, kao da nam je jezik osakacen. Nemam vremena za tehnicke detalje, ali kasnije cu popraviti redove u pjesmi, jer se ne poklapaju potpuno sa stampanom verzijom.

Za sad, besmrtne i strasne rijeci (stari Irci su znali dobre kletve, od kojih krave prestaju dobiti mlijeko, ali ova je jos snaznija).

HIZA U MILAMA

Djedovska tu hiza bi stvorena.

Krepca da krepost u srcima

Ostane.

Pa neka je zato vazda otvorena

Za doste drage

I velikane

Srcane

Za sve pod nebom dobre ljude

I za sve dobre

Bosnjane

Za sve vojnike u velikoj vojni

Sto vojuju se

Protiv Vojne,

I raznih drugih golemih zala

I inih silnih

I sitnih Zlica

Za sve one

Sto u vijeku bjeze

Iz svoje hize

Koja im se

Ozeze

Iz sirokog ognjenog kruga

U kojima zapaljene

Lomace

Leze

Ispod visokih krvnikovih vjesala

I kriznih

I kuznih

Za sve one koji se opekose

Jer k suncu dalekom

I velikom

Teze

Za sve one sto pravu rijec

U pravi cas Rekose

I na stazi krvavog ishoda

Sto ruku im

Odsjekose

Za rijec da hljeb je hljeb

Da vino je vino

A voda da je

Voda

Za one kojima su meso smudili

I ognjenim pecatom

Cist obraz

Zigosali

Oni koji se vazda pozivaju

Ne samo na zakone zakonika

Nego i na zakone

Milosti Bozije.

Za one kojima su jedini jezik

U grlu iscupali.

Jer datu rijec

Nijesu

Odali

Za one koji su bez suda osudeni

Da umru na repovima konja

Izmedu dva crna klika

Dvojice crnih

Konjika

Neka je ova djedovska kuca

Vazda i sirom

Otvorena

Za one koje su sa svetih oltara

Provanse i Lombardije

Zare i Rasije i Arkadije

Proklinjali

U omami teskog tamjana

U bornome zboru

Krstova i

Maceva

U tome gorkome koru

Rijeci od Kuzme

I od

Damjana

Za one koji su trikleto kleli

Jer jos ih nisu

U svome mlinu

Samljeli

Neka je djedovska velika kuca

Uvijek i sirom otvorena

Za one koji nikada ne mare

Za starostavne

Ni za nove

Care

Koji ne mare za kralje

Niti za bane

Ni bojare

Za njihova mocna blaga

Za dukate zlate

Za dinare

Za te

Zle Pare

Neka je otvorena za sve ljude

Sto mitnice ne minu

Al mitnicare ne mite

Nego ih uvijek jasno i javno

I ruze

I kude

Neka su vrata djedovske hize

Sirom otvorena

Za one sto na mucnom rocistu

Znaju za rijec

Blagu i

Cistu.

Za rijeci koje su jednako dane

Za one daleke i neznane

Kao za one uz skute

Sto su nam Blize

Za one sto zivot bez jala zive

A zivot im se

Povazdan

Ruga

Neka je otvorena za neznanog brata

I za neznanog

Druga

Za one koji u tmici svoje tamnice

U cami svog camovog tijela

Zbog toga pate

Zudeci da slovo ono bude

Za svekolike

Ljude

Da se svi oni konacno

Sa tim slovom

Zbrate

Neka je djedovska hiza

Sirom otvorena

Posvunoc i

Povazdan

Za onog sto davno je vec posao

I sada po tmusi gazi

Veoma trudan

Iz daleka

Al zna da stici ce jednom budan

Tamo gdje

Nekto ga Ceka

Neka je zato djedovska hiza

Otvorena Sirom

A ako li kto ta vrata kreposti

U sebeljublju svom

Nenadno

Zatvori

Neka se hiza djedovska do temelja

Sori i srusi

U mojoj

Dusi

U obor cadjavi neka se obori

Neka se u gar goli

I pepeo crni

Neka se

U veliko nista

Neka se

Satvori

Neka se u njoj

Kao u satanskom logu

Izlegu skorpije i zmije

Oprostite svi vi

Koji ste kleti i prokleti

Na ovoj kletvi kletvenika

Ali hiza djedovska

Bez milog gosta i dosta

Hiza moja ni hiza tvoja

Nit hiza djedovska vise nije

Mak Dizdar

crnjanski

Da napomenem, moram se “zahvaliti” nekolici budala na koje naletjeh na jednom forumu: shvatila sam juce vaznu nijansu: jedinstvo propade 1991, ali bratstvo jos postoji, makar bilo i nakaradno.

Tesko mi je voljeti Crnjanskog, jer je zaista na mnogo nacina aristokrata iz svijeta koji mi je tudj (sta cu, za razliku od njega i Andrica, i uprkos svih napora moje rane mladosti nisam “europejka”, nego balkanka.) Ali neke njegove pjesme su…dusu da pustis.

Jugoslaviji

Nijedna čaša što se pije,
nijedna trobojka što se vije,
naša nije.

Zdravo da si mi Zagorče crni,
lukavi, zloslutni, tvrdoglavi,
ja te volim.

Zdravo, vi tamo gde je mesečina meka,
svakog ću brata, što zaseo čeka,
da prebolim.

Zdravo, svi, redom, gustih obrva,
mutna oka, tužnih pesama,
strašna braća.

Ista je naša psovka prva,
nož i devojka nasred sela
i stid domaća.

Zdravo, naše obesne žene!
Istom su suzom, bolom i strašću
košulje i svadbe nam izvezene.

A svetkovina što vino pije,
slave i crkve šta nas se tiču?
Suza sa oka još krenula nije,
još telali mesto mrtvih viču.

Zdravo, na domu mrki pogledi,
mržnja i svađa.
Zdravo, u sramu, pokoru, bedi,
braća smo, braća!

Zagreb, 1918.
Vojnička pesma

Nisam ja za srebro ni za zlato plakao,
niti za Dušanov sjaj.
Ne bih ja rukom za carske dvore mako,
za onaj bludnica raj.

A šta je meni do tih mramornih dvora
tučnog ponoćnog sata,
što očima slepim odbijati mora,
sestri sramnoj od brata?

A šta je meni do velmoža u svili,
sa sokolom na ruci?
Otac mi je sebar što na točku cvili,
a kćer mi glošu vuci.

Baš ništa me za crkve duša ne boli,
za silnoga cara dom.
Za grčke ikone poleguša golih
u robovskom hramu mom.

Dao je njinoj duši oproštaj
guslara seljački poj.
U njivama mi je sahranjen lelek taj,
u prokleti večan znoj.

Nisam ja za srebro ni za zlato plako,
niti za Dušanov sjaj.
Ne bih ja rukom za carske dvore mako,
za onaj bludnica raj.

1918.

Spomen Principu

O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik.
Vlastela, vojvode, despoti, behu sram.
Hajdučkoj krvi nek se ori cik.
Ubici dište Vidovdanski hram!

Slavi, i oklopnicima, nek umukne poj.
Despotica svetih nek nestane draž.
Gladan i krvav je narod moj.
A sjajna prošlost je laž.

A ko nas voli, nek voli kamen goli.
Nek poljubi mržnju i mrtve.
Iskopane oči, vino što se toči,
u slavu ubistva i žrtve.

O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik.
Ocevi i braća i sestre behu sram.
Osveti, majci našoj, nek se ori cik.
Raji, riti, dište kosovski hram.

A suncu i manastirima ugušite poj.
Kadife i svile nek nestane draž.
Jauk i groblje je narod moj.
A sjajna prošlost je laž.

Moj narod nije steg carski što se vije,
nego majka obeščašćena.
Znoj i sirotinja i mržnja što tinja
u stidu zgarišta i stena.

1918.

nikad aktuelnije!

i jos….(hvala)