Dragi Nikola Cutura, vratio se iz tog cudnog zatvora engleske i pise jednostavne a duboke pjesme, koje dosad nisam cula, samo citala:
“Ovde ja a tamo ti
Mi smo samo brojevi
Koji vise nikom nisu potrebni
Nisam pao s marsa, rastao sam tu
Bilo nas je srecnih u tom dvoristu
Vernici i sluge gazdu menjaju
Sta su bili juce danas ne znaju”
Filed under: izbjeglice, muzika, politika i kultura
